Manifestacja „Ramski sutoni“ u organizaciji Narodne biblioteke u Velikom Gradištu proslavila je svoj desetogodišnji jubilej u avgustu 2019.godine. Ova manifestacija menjala je svoje ime, ali svoj cilj okupljanja kako pesnika sa naših, tako i sa drugih prostora, nije promenila. „Ramska svitanja“, kako se tad nazivala manifestacija, održala se prvi put u leto 1998.godine, tačnije 22.avgusta. Prvi deo ovih susreta bio je u znaku obeležavanja 800 godina Hilandara, ali i podsećanja na pet godina od smrti velikog stiškog pesnika Srbe Mitića. Pesničkim susretima prethodila je 1997.godine promocija knjige „Nimnički monasi“ tri pesnika iz porodice Milić. Nakon samo tri godine od osnivanja „Ramskih svitanja“ oni su zamrli više od jedne decenije. Ipak, 2013.godine zaživela su ponovo svitanja, ali sada u drugom nekom drugom obliku, obliku sutona koji zasenjuje. Simbolično gašenje jednog dana i buđenje drugog na tvrđavi koja je bila kolevka mnogih naroda rodila se iz pepela pesnička manifestacija.
Selo Ram smešteno je na obali Dunava, a manifestacija se održava na tvrđavi dok se uz stih“ove neosetno spušta mrak. Kao što bezvremenska reka spaja velike prestonice svojim tokom tako postoje nade da će se „Ramski sutoni“ pretvoriti u internacionalno blago jednog malog mesta koje će svojim kvalitetom sadržaja postati biser-manifestacija. Od 2014. godine štampaju se zbornici u kome su objavljene sve pesme sa susreta kao i beseda koja ga otvara. Na taj način, kroz zbornike, pesme i njihovi stvaraoci žive večno na tvrđavi na kojoj su se okupili ne bi li proslavili život i stvaranje koje je bit i lepota ljudskog života.
Besede izgovorene na otvaranju pesničke smotre uvek nose fasciniranost Ramskom tvrđavom koja obitava na Dunavu i ohrabrivanje pesnika bilo mladih, bilo starih, bilo lokalnih, bilo internacionalnih da daju sebi oduška i puste da njihovo pero plovi po papiru kao Dunav. „Nejaka je i nepouzdana čovekova mašta da nasluzi koje sve tajne života i smrti nosi i valja Dunav… I dok traju ove dileme, jedno je neosporno – ovo je mesto darovano pesnicima!“ rekao je 2015. godine Milisav Milenković, književnik. Biljana Milovanović Živak, pesnikinja, prodire u samu srž značaja održavanja ovog pesničkog okupljanja i govori o pesništvu uopšte, pesmi koja je sama za sebe oživela i pobegla iz svog stvaraoca: „Pesma ostaje pesma, ma gde i ma kako da je zapišemo. U tome je još jedna uloga pesničkih festivala: da sačuvaju pesmu u svom nenametljivom i nepretencioznom obliku, u onom suštinskom i univerzalnom značaju, pesmu koja se može otrgnuti od vremena i trenutka, od zbirke i ciklusa kome pripada, pa i od samog autora, i da postane istinska emocija koja nas sve dotiče i spaja.“
Iz godine u godinu, kolektiv Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ Veliko Gradište se trudi da obuhvati što više pesnika iz različitih krajeva Srbije, ali i iz drugih zemalja. „Ramski sutoni“ ove godine održavaju se 8. avgusta, pa zaplovite sa nama u zemlju poezije!
Tekst: Katarina Stokić
Foto: Privatna arhiva
