Malo je muškaraca koji nisu doživeli stres ili neku sličnu nezgodu prilikom prve kupovine posebne, veoma intimne robe, koja se može nabaviti u trafici ili apoteci. Ta roba se zove prezervativ ili jednostavno – gumica.
Izumitelj prezervativa je italijanski pesnik, dramaturg, romanopisac, avanturista i vlasnik još desetak lepih zanimanja – Gabriele D* Anuncio. On je direktni krivac što hiljade u licu crvenih mladića i devojaka (žene su se u medjuvremenu emancipovale) počnu da mucaju pred prodavcem najrasprostranjenijeg sredstva za kontracepciju.
Šema je dobro poznata: „Dobar dan. Molim vas, jednu gumicu“. A prodavac uvali neiskusnom kupcu gumu za žvakanje, gumice za teglu u koju se stavlja slatko ili pelikan gumu za brisanje traga grafitne olovke.
Gotovo svi epohalni pronalasci su izmišljeni slučajno. Radio čovek jedan posao, a izmislio napravu koja će stotinama godina kasnije služiti za nešto drugo. Poznat je slučaj atomske energije i njene zloupotrebe, zatim Leonardovi crteži koji su danas postali stvarnost, kao i patenti Nikole Tesle koji nisu bili namenjeni vojnoj industriji. Najčuveniji je, sigurno, engleski voćar i kalemar Isak Njutn. Okopavao je baštu a zatim legao ispod jednog drveta. I dok je leškario u hladovini, padne mu jabuka na glavu, stvori zabunu u njemu i iznedri zakon zemljine teže, nakon što je izgovorio čuvenu rečenicu „Jao, šta me to udari“. Neki novi naučnici još uvek nisu uspeli da objasne kako i zašto nismo popadali sa okrugle zemlje u vreme kada taj zakon nije izmišljen!?
Ali, to je sasvim druga tema.
Za razliku od ostalih naučnika, Gabriele je prezervativ izmislio upravo za posao za koji se i danas upotrebljava kao pomoćno sigurnosno sredstvo. Neki istoričari pokušavaju da dokažu kako je D* Anuncio hteo da pronadje rukavicu, ali je zbog falš izrade – zaboravio da napravi prste, u besu, da bi sebe kaznio a i pokazao šta misli o loše sklepanom predmetu, isti navukao na pogrešno mesto.
Kasnije je sve išlo lakše, takoreći kao podmazano.
Ovakvim istoričarima ne treba verovati, jer svi podaci o nestašnom D* Anunciju govore da je on sa predumišljajem postao tata svih prezervativa. Ovaj vladar literarne scene, na kojoj se šepurio četrdesetak godina, imao je sledeću devizu: „Jedan vojnik mora biti uvek spreman na sve“. A Gabriele je bio specifičan vojnik koji je ratovao sa ženama. Njegovi dvoboji su se odigravali u krevetu, bez prisustva publike, a o detaljima su kasnije pričale pobedjene gospe sa Apenisnkog poluostrva, kojima poraz nije teško padao.
Istorija će tek pokazati ko je ustvari poražen.
Deviza koju smo naveli, isključivi je krivac što je Gabriele u tabakeri, koja je nekada pripadala Napoleonu, uvek nosio prezervativ. Zato zlobnici, njegovi savremenici, kažu da je silne žene kojima se hvalio Gabriele, u stvari „imao“ taj čudni stanovnik tabakere, a ne njen gazda. Jer, kako umni narod kaže – ko prvi devojci, tome i devojka.
Ovaj poeta je kao afrodizijak upotrebljavao – strihnin. Danas se ovo sredstvo ne preporučuje jer je prilično otrovno, pa čak i pacovi beže od njega.
Gabriele nije bio običan smrtnik: imao je najspecifičniju čašu na svetu, iz koje je pio vino. Bila je to lobanja neke device koja se ubila zbog njega. Pesnik je čak tvrdio kako mu je lobanju lično poklonila devojka uoči samoubistva, ali u ovoj informaciji ima prilično nelogičnosti sličnih onima kada kustos Napoleonovog muzeja turistima pokazuje lobanju Napoleona kada je imao pet godina, pa lobanju Naloleona kada je imao petnaest godina. I tako dalje.
Danas je sve manje konja, a čini se da je glavni razlog taj što se više ne jaše na D * Anuncijev način: pozadi je sedeo Gabriele, a ispred njega naga dama sa raspletenom kosom. U noći bez mesečine, naga dama je služila kao putokaz, jer se u to vreme nije upražnjavalo sunčanje, pa je golo telo u tami podsećalo na svetionik na pustom ostrvu.
Danas se jastuci pune perjem, vunom, seckanim sundjerom. Gabriele ih je punio isključivo uvojcima svojih ljubavnica. Bilo je tu, naravno, dužih i kraćih uvojaka i kovrdža, zavisno od toga da li je punio mali ili veliki jastuk.
I pored brojnih zanimanja kojima se bavio, Gabriele sigurno nikada ne bi mogao da postane ugostiteljski radnik. Imao je čudnu naviku: u najmodernijim hotelima, šetao je uzmedju stolova u donjem vešu. Pritom se radosno javljao gostima, uz naklon. Takav profil kelnerskog kadra jedino bi prošao na Cnogorskom primorju, ali se u to vreme u Montenegru nisu bavili turizmom.
Najslavnija avantura velikog pesnika vezana je za ime glumice Eleonore Duze. Kao svakom Italijanu, najvažnje mu je bilo da svi znaju s kim je bio prethodne noći. Javno se hvalio kako je objekat mržnje mnogih muškaraca, koji su samo sanjali Eleonoru. Zato je nadahnuto pisao o delikatnim pozama, svakom detalju, opisujući zanosno Eleonorino telo.
A kada su Eleonoru pitali kakav je D* Anucio u krevetu, odgovorila je :“Ništa posebno“.
Posle ove izjave, jasno je zašto je najveće dostignuće italijanskog pesnika ostao prezervativ. Zato pesme Gabriele D* Anuncia nema baš svaka biblioteka ili kjižara, ali svaka iole opremljena trafika koja drži do svojih mušterija, poseduje u izobilju najznačajnija dela ovog pesnika u adekvatnom pakovanju obogaćena bojama, a u poslednje vreme i raznoraznim mirisima i ukusima.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ
Foto: Privatna arhiva