Zamislite krevet iznad koga je razapet trapez, na levoj strani se nalaze rekviziti za žongliranje, a na desnoj dva ponija koji, s vremena na vreme, zanjište i udare kopitom u nogu od kreveta. To nije sve: ispod kreveta se nalazi klovn koji izlazi svaka dva minuta, ispriča po neki vic, saplete se i padne u postelju, zatim se izvini i ode pod krevet. Posle dva minuta, ponovo izvodi svoj fantastični program. I tako celu noć.
Možda nije baš ovako izgledala postelja kraljice Teodore, ali je sigurno imala sličnu scenografiju, jer je vrla vladarka na presto došla iz cirkusa u Konstatinopolisu.
Ova priča je suprotan primer onome što se dogadjalo na mnogim dvorovima u kojima je naknadno pravljen cirkus od prestola, jer je u slučaju Teodore, odmah doveden stručnjak za vratolomije i žongliranje.
Za razliku od nekih drugih vladarki, kraljice Zinge na primer, Teodora je volela i poštovala predstavnice male privrede, to jest gospodjice i gospodje koje su se bavile najstarijim zanatom na svetu. Smatrali su je zaštitnicom nevernih žena. Uvek ih je lepo saveteovala nalazeći toplu ljudsku reč za svaku posebno. A morala je naći mnogo toplih reči, ako nije želela da se ponavlja, jer „kraljevska se samo jednom izgovara“.
Možda je baš zbog ovih istorijskih tešenja i druženja sa slobodoumnim ženama, koje su uvek pokretale svet, Teodora izgradila snažnu ličnost. Smatrali su je jednom od najpametnijih žena tog doba, a posebno je isticana njena nesalomljiva volja.
Evo jednog primera: kad bi joj se neki momak svideo, nije bilo te prepreke koja bi je zadržala da doje do njega! Plivala je tada sto metara ispod jednog minuta, penjala se uz konopac kao uz merdevine, trčala brže od svih savremenika, skakala preko provalija služeči se troskokom, itd. Zahvaljujući Teodorinoj volji, svet je dobio mnoge sportske discipline, ali okrutni muškraci to ne žele da priznaju.
Teodora je još kao žena iz cirkusa dala pečat rimskom pravu.
Zakon nije dozvoljvao da se senatori žene glumicama i, uopšte, artiskinjama (formulacija iz zakona), ali je Teodora snagom svojih pravničkih argumenata ubedila Justinijana da promeni zakon i prvi proba njegove izmenjene blagodeti.
Danas samo možemo da nagadjano kako je noću izgledala soba prekrasne Teodore. Justinijan je žonglirao sa jedne strane kreveta, Teodora se pela na trapez, klovn je izvodio svoju tačku, a dva ponija su zadovljno njištala i udarala u nogu od kreveta. Najlepši trenuci su bili kada se Teodora obrušavala ka Justinijanu, kvareći mu žongliranje, zbog čega se on nije naročito ljutio.
Ona se smejala i odlazila pod krevet da malo rastužu nasmejanog klovna.
Teodora je jedna od prvih nudiskinja i preteča današnjeg deviznog buma koji donosi golotinja. Rimski zakon je zabranjivao nagost na javnom mestu, a Teodora mu je doskočila na veoma jednostavan način našavši rupu u zakonu. Odredba zakona je glasila: zabranjena je potpuna nagost. Teodora se držala ove odrdbe kao pijan plota i oblačila se samo – u vrpcu.
Ne može se naći podatak na kom mestu je Teodora nosila vrpcu, ali se pretpostavlja da ju je nosila na čelu, kao teniseri, jer je imala dugu kosu. To je jedan od razloga što Teodoru njeni podanici nisu gledali, kao svako drugo kraljevsko visočnstvo, pravo u oči, već znatno niže.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ
Foto: Privatna arhiva