Angola nije samo danas vruće područje na kome se sukoljavaju interesi velikih sila. Nekada je ovom crnom zemljom vladala kraljica Zinga, koja ima značajno mesto na listi „dvadeset nezajažljivih“. Živela je burno sve do svoje sedamdeset i sedme godine, kada je prešla u hrišćnastvo i gorko se kajala zbog recki pisanih po zemlji, po zidovima, po poatosu i po plafonu.
Poznato je koliko su Amazonke bile okrutne: svoje muške zatočenike su pretvarale u seksualne robove koji su radili danonoćno. Amazonke su ih sakatile, jer postoji verovanje da skati bolje vode ljubav.
Važno obaveštenje: ovaj recept nije dokazan, pa ga ne preporučujemo suprugama, koje su nezadovoljne uslugama svojih mužića.
Zašto smo pomenuli Amazonke? Zato što ih je Zinga pretekla u inventivnosti. Imala je veliki harem u kome su živeli njeni ljubavnici. Ali, u kraljičinu sobu se nije moglo tek tako: svako veče su se odvijale borbe ratnika, po kup sistemu. Pobednik je odlazio u Zingin krevet, a pobedjeni u večna lovišta.
Na istoriji ostaje da utvrdi ko je bolje prošao: pobednik ili pobedjeni?
Kraljičina postelja je bila novo mučilište za iznemoglog ratnika, jer je nestašna vladarka bila jedan od pobornika stalnog istraživanja. Njen neimirni duh je izmišljao takve krevetske vratolomije da su mnogi pobednici zažalili što odmah nisu otišli u večna lovišta.
Zingica, kako su je prijatelji zvali iz milošte, najčešće nije bila zadovoljna uslugama svojih ljubavnika. Ujutro ih je kao iscedjene limunove bacala na djubre, bolje reći – pravo iz postelje su odlazili na gubilište. Kraljica je dugo stajala na svom prozoru i mahala rupčićem, proklinjući zlu sudbinu koja ju je tako okrutno rastavljala od najvoljenijih.
Lekari su veoma malciozno velike prohteve jedne državnice proglasili nimfomanijom.
Kraljica Zinga je u istoriju ušla kao jedna od najokrutnijih vladarki: nije mogla da gleda tudju sreću, pa je naredjivala da se ubijaju trudne žene. Ovaj njen potez je već tada nepravilno shvaćen – kako su tvrdili njeni tadašnji biografi, jer je Zinga, navodno, tako htela da smanji natalitet zbog stalnog nedostatka hrane. Ako je to tačno, onda ova nestašna kraljica ulazi u istoriju kao jedan od inovatora na polju smanjenja gladi u svetu.
Ne postoji ni jedna slika ove djavolice, a vredelo bi videti kako je izgledala sa 77 godina kada je odlučila da se povuče u miran život. Bilo je to vreme kada je prosečan ljudski vek trajao upola manje, a Zinga je našla lek za dugovečnost. Recept je, dakle, sledeći: svako veče novi ljubavnik, ljubavna igra od sedam uveče do sedam ujutro, a da ne bi odao tajnu dugovečnosti – ljubavnik ujutro odlazi Bogu na ispovest.
U današnjim uslovima ovaj recept je verovatno teško primeniti. Muškarci su postali veoma nedgovorni, pa ne pristaju da i na takav način pomognu lepšem polu. Sve je manje altruista, pa se čini da muškarci sa dosta ljubomore gledaju na mogućnost ženske dugovečnosti. Neki čak tvrde da je kraj recepta veoma okrutan, a pritom zaboravljaju da ljubav i drugarstvo ipak traže neke žrtve.
Veliki ljudi uglavnom ne pišu memoare. Zingin život bi sigurno bio dobar scenario za ozbiljnu psihološku dramu u kojoj glavna junakinja umesto aspirina guta ljubavnike. Sa dobrom scenografijom i raskošnim kostimima koji bi bili spaljeni na dan snimanja, jer su nepotrebni, mogao bi se snimiti zaista lep, poučan film, pun neskrivene poetike i nežnih reči koje upućuje režiser sekretarici režije.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ
Foto: Privatna arhiva