VLADANKA CVETKOVIĆ: Red lekovitog blata red agonije

Stigla sam u Banju, 120 kilometara od Beograda. Ona je u jednom divnom parku, ali dosta zapuštenom. Prihvata me jedna doktorka nesvakidašnjeg imena i određuje terapije.  Sestra me odvodi u paviljon, koji ima lepu terasu, pogled na park. E, onda je pala prva kiša i shvatamo da krov prokišnjava, da su oluci popadali, drvenarija se kruni, iverci otpadaju. Agonije za zaposlene, agonija za pacijente.

Što se terapije tiče, ja nisam imala problema, ali moji susedi u paviljonu, bogami jesu. Penzionerka S. koja je operisala koleno, dobila je terapiju s hladnim blatom.  Ode žena na terapiju. a sestra joj stavi vrelo blato. Žena vrisnu, pa objasni da ona ima  – hladno blato.

– Valjda ja znam šta treba – brecnu se sestra  i ne pogledavši karton s terapijom.

Ženi su ranu mazali danima. Ja sam otišla, a ona se još nije oporavila. Moj komšija, V. je čovek koji hoda samo sa hodalicom. Subota je, sestre zahtevaju da svi do 11 sati završimo sa svim terapijama, mada je radno vreme do 14 časova. No, mi pacijenti, imali smo razumevanja da i one žele biti više sa svojim porodicama, pa smo žurili da sve obavimo kako su želele. Elem, komšija V. odlazi na terapiju gde dolazi do sukoba sa dežurnom sestrom na struji, koja ga gurnu i čovek pade na pod. Svi koji su bili prisutni bili su u najamanju ruku šokirani, a Ona (cold bitch),  hladno okrenu glavu i ode. Pravi medicinski radnik!  Svi smo ga ubeđivali da je tuži, postoje svedoci, postoje kamere koje snimaju hodnik, ali, avaj…kamere su samo ukras. Sutradan su se svi funkcioneri Banje sjatili oko njega, da spusti loptu, ona je divna osoba…

Šta reči… Da li je kažnjena i jedna od njih? Nije. Sve se nastavlja.

Nikada neću zaboraviti reći mojih roditelja kada sam poćela da radim. Rekli su:

– Kad odlaziš na posao, privatne probleme ostavi ispred vrata kancelarije, a kad se vraćaš kući, poslovne probleme ostavi ispred vrata svog doma.

Nažalost, ovde nije kraj agonije, jer moj otok i dalje stoji, bolove i dalje imam ali kažu:

-Još ste sveže operisani (prošlo je dva meseca)… Da li je baš tako gospodo lekari?!

 

Autor: Vladanka Cvetković

Foto: Privatna arhiva