Fiona je bila veliki ljubitelj životinja. Jedno vreme je i volontirala u zološkom vrtu, a u selu je najčešće vreme provodila sa raznim domaćim životinjama. Međutim tog dana, dok je čekala voz i stavljala maskaru koju je maznula od mame,
Fioni ispade ogledalce, a ciganski konj koji beše vezan u njenoj neposrednoj blizini, verovatno misleći da želi da dohvati kamen kojim bi ga gađala,
istraumiran ranijim sličnim iskustvima, poče da njišti, te je ćušnu glavom i ona pade s nogom položenom postrance. Konj se zatim propnu, i zgazi joj kopitom direktno na nogu. „Mama, dođi brzo, ja sam na stanici, neki konj mi je nagazio
na nogu, umirem od bolova!” – vrištala je Fiona u telefon.
Majka je prvo pomislila da je u pitanju neka pijana budala koja joj je nagazila na nogu. Tek kad je došla shvatila je da se ne radi o čoveku nego o konju. Nesrećna devojka je završila na previjanju, gde je ispričala ortaku iz škole šta joj se desilo, na šta je ovaj imao komentar u fazonu „Brate, al si se ti uduvalaaaa!”
Bilo kako bilo, u izveštaju lekara specijaliste, stajalo je kako je Fiona „izjavila da je zgazio konj?!” Delovalo je kao da tome nisu pridavali posebnu važnost, iako je povreda na njenom stopalu bila vidljivo velika. Sve se ipak završilo dobro, i devojka je, nakon pružene lekarske pomoći, nastavila normalno sa školom i ostalim društvenim aktivnostima. Samo bi je na taj neprijatan događaj, katkad
podsetili snovi, u kojima jedan istrošeni ciganski konj, obuzet ljubomorom zbog njenog šminkanja i ulepšavanja, frkće preteći ka njoj, kao da mu je krivo što nije okićen maramom i dukatima. Onda se jedne noći pojavio, tako što je promolio glavu kroz njen prozor i posle nekoliko sekundi nestao na rolerima. Sutradan je Fiona nekim čudom od grada dobila pohvalnicu za svoj volonterski rad i plakala je ceo dan čitajući Ežen Joneska.
Autor kolumne: Vudu POPAJ
Foto: Privatna arhiva