Političari nisu jedini koji učestvuju u podeli našeg društva, naprotiv, sve značajniju ulogu ima pojedinac. Ona Kenedijeva misao: “Ne pitajte šta vaša zemlja može učiniti za vas,pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju” u ovim okolnostima čini mi se ima najveću težinu. Rasizam u Srbiji nije iskorenjen, ispoljavanje otvorene mržnje prema Romima je postalo potpuno normalno i nekažnjivo. U glavama ljudi i dalje postoje stereotipi, predrasude i netrpeljivosti.
Najsvežiji primer netolerantnosti i rasizma na svojoj koži je osetila naša operska pevačica Nataša Tasić Knežević zaposlena kao sopran u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Studirala je Saobraćajni fakultet, ali svoju ljubav, solo pevanje, nikad nije zanemarivala. Pevala je godinama u crkvi Svetog Georgija kao solista, a onda je, kao stipendista princeze Jelisavete Karađorđević upisala Akademiju lepih umetnosti, odsek solo pevanje.
Njeno koncertiranje počelo je od Pariza, preko Ruskog doma u Beogradu, Biblioteke grada Beograda, Galerije Progres u Beogradu, Budve, Festivala mimoze u Herceg Novom, Pozorišta mladih u Novom Sadu, Ateljea 212 u Beogradu, Galerije fresaka, Etnografskog muzeja, Centra „Sava”, do najprestižnije muzičke dvorane u Srbiji – Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
Održala je niz humanitarnih koncerta čiji je cilj bio obnova i izgradnja hramova u Beogradu i na Kosovu.
Tu, divnu, obrazovanu i kulturnu ženu, javno su pretresli u jednoj od novosadskih Maxi prodavnica. Ona i još nekoliko kupaca su izlazili iz prodavnice kada je zapištao senzor. Sve su pustili da prođu, osim nje, nisam pomenuo da je Nataša Tasić Knežević jedina Romkinja koja je završila solo pevanje i radi u Operi, izvinjavam se, elem, pošto je ona bila jedina Romkinja pred svima su je pretresli, uz neprijatno dobacivanje prisutnih. U rancu su joj našli note, knjige i novčanik, i izvinili se. Pa, dragi moji, kako reče naša Jelica Greganović za rasizam izvinjenje nije dovoljno.
U svakom slučaju očekujemo da će se Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv diskriminacije, pošto je njim utvrđena politika Vlade, biti dokument koji će početi da se napokon sprovodi.
Tekst: Karlo Astrahan
Fotografija: Srpsko narodno pozorište