Postoji jedan znak koji jasno govori da nema ljubavi. Ni ljubavi, ni prijateljstva, ni simpatije. Iako se sve to može opravdati, preokrenuti, čak i pred samim sobom. Ali ako se to događa, nema ljubavi. Ponekad postoji skrivena mržnja, čak skrivena i od samog sebe. To je kada udaraju po bolnom mestu. Svi mi ponekad udaramo: rečima i postupcima, naravno. Nije reč o fizičkom udaranju. A svađe svi imaju, mnogo uvredljivih stvari može se reći u vatri i emocijama. Ali onaj koji voli ne udara u stomak, u pleksus, onaj koji voli nikada neće pogoditi najbolnije mesto.
Ako neko bolno pati zbog svog fizičkog nedostatka, bliski čovek to savršeno dobro zna. To deli s njim, traži od njega podršku i zaštitu. A ako kaže, na primer: kako si debeo, izgledaš odvratno! Ne nosi tu suknju sa takvim nogama! Da imaš manji nos, mogla bi se smatrati simpatičnom! – ako tako govori, on namerno udara direktno u meki stomak, u slabo mesto.
Ako zna za finansijski neuspeh koji teško preživljava drugi čovek, ako je taj čovek sada zavisan i prisiljen da koristi pozajmice partnera ili prijatelja, lažni partneri ili prijatelji tuku po bolnom mestu, podsećajući na to. Pa kažu, „Ja te hranim! Ti si gubitnik, sve sam ja plaćao ili plaćala gde god da smo išli! Ne bi to imao da ti ja nisam dao ili dala novac ”. Važno je da se udarci nanose tačno u najslabiju tačku, da bi bilo bolnije. Znajući za ljubomoru oni će provocirati tu ljubomoru da bi ih naterali da pate.
Ako znaju za osetljivost, dovešće ih do suza, a onda će ih nazvati plačljivim i histeričnim. I iz svake od priča o prošlosti će dobiti ono što možete povrediti. “Ti si bio ili bila i ostaćeš alkoholičar,” “nije ni čudo što te je majka izbacila iz kuće”, “šef te s pravom prezire”, bliski čovek zna mnogo toga. I nepogrešivo udara u najbolnije i najslabije mesto.
Potom se mogu izviniti. Zašto ne? Odnosi su iz nekog razloga potrebni, korisni, zanimljivi. I treba oprostiti. Ali takve zle udarce ne treba zaboraviti. To je marker, znak nedostatka ljubavi. Signal mržnje. Skrivene, pritajene čak i od samog sebe mržnje, želja da istinski pate, želja za ubijanjem. Zato što namerno udaraju u bolno mesto, kako bi izazvali najveću patnju i na kraju uništili ličnost. To je namerno uništenje drugog. Tako, ne treba imati iluzije. Namera je jasna. Ako nemate gde da idete, možete samo da okrenete leđa, zaštitite stomak, naučite da izbegavate i pazite. Ne opuštajte se, budite na oprezu, ne verujte. Ali to definitivno nije ljubav, ni prijateljstvo. To je mučenje i mržnja za koje se izvinjavaju.
Tekst: Ana Kirjanova
Foto: 7 Themes