Možda niste čuli za sveštenika Marjana Kneževića koji služi u Crkvi svetog Petra i Pavla pri Valjevskoj eparhiji, ali vernici sa kojima smo razgovarali imaju samo reči hvale, jer kako oni ponosno kažu, zahvaljujući njegovim molitvama dešavaju se čuda.
Ljudi koji dolaze u crkvu zaista veruju da molitve sveštenika imaju isceliteljske moći. Bolesnici od raka su izlečeni, mnogi nepokretni su prohodali i izlečili se od raznih drugih teških oboljenja.
Međutim, kako kaže otac Marjan, on ne leči, već se moli za ozdravljenje vernika koji od njega zatraže pomoć, „Bog je taj koji će nekoga izlečiti“. Kroz valjevsko selo Stave mesečno prođu na stotine vernika, mladih i starih, a godišnje više hiljada ljudi poseti ovo pitomo selo. Dolaze ljudi iz svih krajeva Balkana. Verovali vi ili ne, postoji i organizovan autobuski prevoz iz mnogih gradova do crkve u selu Stave, pogotovo kada su veliki crkveni praznici. Službe se vrše svaki dan.
Crkva svetog Petra i Pavla prilagodila se narodu, tako da služba radnim danima počinje u 17 časova, kako bi vernici koji rade mogli da dođu posle posla. Otac Marjan kaže da u crkvu dolaze ljudi sa raznim problemima, ali da je „put do izlečenja uz njegove molitve lakši samo za prave vernike“.
“Sa svakim vernikom koji dođe i želi da razgovara sa mnom ja to činim s ljubavlju i uz prijatan razgovor. Prvo je neophodno da se pronađe uzrok te muke, a to otkrivanje se stiče iskustvom. Oni koji dolaze ovde da traže pomoć moraju biti pravoslavni, u pravom smislu te reči. Pravoslavlje je pravoverje i pravoživljenje. Nije pravoslavlje da staviš na čelo etiketu pravoslavlje, ili da se obučeš pravoslavno, a da ostalo ne bude tako. Onaj koji veruje znaće kako treba da se ponaša, a ako ne veruje, onda mu nema pomoći ovde“, naveo je sveštenik.
Otac Marjan u razgovoru s vernicima provede dnevno nekoliko sati. Zamolili smo ga da nam ispriča kakva su se to čuda desila uz pomoć molitvi iz Jevanđelja koje se čitaju u crkvi u Stavama, iako ih u drugim pravoslavnim bogomoljama, retko koji sveštenik koristi.
“Dolazio je jedan čovek čija je ćerka imala tumor na mozgu od osam centimetara. Trećinu su odstranili, ali više nisu mogli da joj ne bi oštetili čulo vida, sluh. Onda su došli na molitvu Jeleosvećenja (za bolesne), koja se održava na svakih 15 dana, a nekada i češće.Nakon par nedelja, otac obolele je doneo novi snimak i tumora više nije bilo – ostala je samo senka. Dete je živo i zdravo, ide u školu, i hvala Bogu, dobro je“, ispričao je otac Marjan.
Kako kaže, na molitve je dolazila i jedna žena sa galopirajućim rakom limfnih žlezda.“Nakon određenog vremena rak se smirio, a žena je još uvek živa i zdrava. Sličan slučaj bio je i sa jednom gospođom iz Osečine, koja se posle molitvi takođe oporavila, vratila se poslu i dobro je“, tvrdi sveštenik.
Molitva je razgovor duše čovekove sa Bogom, a dužnost sveštenika je da propoveda i pomaže vernicima. Ako ima vere i nade, onda ima i pomoći, ali ako nema vere, tu onda ima malo nade, kaže otac Marjan.
“Mnogi su pisali da ja lečim, ali ja zaista ništa ne lečim, ja se samo molim, a Gospod leči i isceljuje, i spasava. Ja se samo molim, kao posrednik. Mislim da narod i dolazi, jer oseti da sveštenik želi da mu pomogne i da se u tome mnogo trudi.
Da li će neko ozdraviti ne zavisi samo od njega, ili od tog vernika, koji se moli, već od Gospoda najviše. Ima tu toliko čuda da se zabeleži, ali, Gospodu se molimo i on isceljuje, a ne ja“, istakao je otac Marjan koji je rođen u Stavama gde u seoskoj crkvi radi 38 godina.
U podnožju planine Medvednik na oko 120 kilometara od Beograda sreli smo veselog 72-godišnjeg meštanina iz sela Majinovići, od Stava udaljenog nekoliko kilometara, koji nam je takođe potvrdio da se “u Stavama dešavaju neverovatna čuda “.
“Kod sveštenika je dolazila i jedna žena sa detetom koje nije govorilo, ali se čudo desilo zahvaljujući molitvama. Kada su izlazile iz crkve, devojčica koja ne govori, progovori i kaže – ’mama ja sam žedna’, a mama pade na zemlju. Mnogo njih se izlečilo“, rekao je dobronamerni meštanin sela Majinovići.
Zvuci drvenog klepetala oglasili su početak liturgije i u 17 sati svi smo ušli unutra, a vrata crkve se zatvorila. Otac Marjan počeo je sa molitvama. Među vernicima je bilo i dece, mladih i starih, svi su se klanjali, a služenje je trajalo sat i po vremena.
Za one koji ne idu u crkvu često, prizor pomalo neuobičajen, jer je većina vernika vršila duboki poklon – klečeći, rukama i čelom dodirujući pod, ponovo dižući se sa zemlje i tako nekoliko puta. Veliki pokloni (metanije) najčešće se praktikuju za vreme velikoposnih bogosluženja, dok nedeljom i praznicima nisu dozvoljene, jer su to dani duhovne radosti zbog vaskrsenja Isusa Hrista. Služba je završena nešto pre 19 časova, u podnožju planine Medvednik, gust mrak prekrio je selo Stave. Na seoskim ulicama je živo, puno vernika, koji su izašli iz crkve.
Tekst: Fokus vesti
Foto: Privatna arhiva